Ako molim te,
onda ostavi me, zauvek;
nestali smo
i ne znamo se vratiti.
U godine davne,
kao u otisak dlana.

Zagledani, tonemo,
gde jedra jedno dignuta su;
tu vetar i dalje ceka,
i dalje ceka.

Znak da pobedi strah;
samo kad,
na tvoje pomisli ime, ime.
Cekace znak,
da pobedim strah;
samo kad na tvoje
pomislim ime, ime.

Ako molim te,
onda ostavi me, zauvek.
Poklanjam nadu, za odgovor-
Zasto ribe vole vode?
Zasto snovi gube krila?
Zasto oluje vole avione?
Zasto je suza veca od oka?

Dok cekam znak
da pobedim strah;
samo kad na tvoje pomislim ime, ime.

Cekace znak
da pobedim strah,
samo kad na tvoje pomislim ime, ime.